Nasilni eksPrekinuti začarani krug: promena nasilnih ekstremističkih zatvorenika na Zapadnom Balkanutremistički zatvorenici ili počinioci dela nasilnog esktremizma, su osobe čija su krivična dela oblikovana ne samo ličnim okolnostima već i radikalnim, opasnim ideologijama. Upravljanje i rehabilitacija ovim zatvorenicima predstavljaju naročit izazov za vlasti u korisnicama na Zapadnom Balkanu. Ranije su zatvorskim sistemima nedostajali specijalizovani instrumenti, obuke ili strukturirani programi, koji su neophodni za suočavanje sa radikalizacijom ali koji su takođe nudili stvarnu nadu u promenu. Morala su se pronaći rešenja koja bi ublažila bezbedonosne rizike i ponudila onima koji su pod uticajem nasilnog esktremizma, pravi put ka resocijalizaciji i krajnjoj rehabilitaciji. Tokom proteklih godina, stanje se dramatično menjalo u regionu. Zahvaljujući ciljanim intervencijama i udruženim naporima EU i Saveta Evrope pod okriljem programa „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“, počele su da se primenjuju nove strategije u regionu. Zahvaljujući praktičnim instrumentima, kreiranim smernicama, kao i redovnim obukama, ovi programi su osnažili zatvorsko osoblje, unapredili tretmanske protokole. Takođe, uspostavili su održive okvire za upravljanje nasilnim ekstremizmom unutar zatvorskih okruženja širom korisnica na Zapadnom Balkanu. Srbija: lična putovanja, stvarna promena Jedan upečatljiv primer dolazi iz Srbije. Dijana Dimovska, psiholog iz Kazneno-popravnog zavoda u Požarevcu – Zabela, podelila je iskustvo primene ovih instrumenata. Prisetila se sesija kroz koje je vodila jednog mladića, zavodskog korisnika, a koje su se odnosile na samopromišljanje. Jedan od zadataka tokom seanse je bio da crtežom predstavi svoj život. Bez svesne namere ili razmišljanja- nacrtao je jedrenjak. Kasnije, tokom razgovora, otkrio je da je to simbol koji predstavlja njegovog oca. Dok je bio mali, tokom odrastanja, verovao je da njegov otac plovi, dok je tužna istina bila da je on zapravo u zatvoru. Sada, kada je i sam iza rešetaka, mladić je shvatio, putem vođene terapije, bolan ciklus odsustva i gubitka koji je oblikovao njegov život. Kako se dalje razvijao program rehabilitacije, uz pomoć profesionalnog zavodskog praktičara, mladić je počeo da se suočava sa svojom usamljenošću, besom, teškoćama iz detinjstva, kao i ranim pridruživanjem huliganskim grupama i prvim zatvaranjem sa četrnaest godina starosti. Sada, kada ima dvadeset-sedam godina, uz podršku porodice, angažman praktičara, kao i Dijanin individualni pristup, on konačno vidi mogućnost za promenom i svoj novi početak nakon puštanja na slobodu. Dijana Dimovska naglašava potrebu za takvim fleksibilnim, kreiranim rehabilitacionim programom za nasilne ekstremističke zatvorenike i prestupnike. Uz podršku Saveta Evrope, rehabilitacioni model u Srbiji kombinuje individualne i grupne sesije, dozvoljavajući zavodskim korisnicima da se suoče sa dubokim ličnim pitanjima, koja ih vode ka radikalizaciji, na način koji će omogućiti trajnu promenu. “U našem zavodskom sistemu, primenjujemo deset progama podrške korisnicima. Oni su veoma strukturisani i odnose se na različite aspekte od razvoja socijalnih veština, rešavanja problema do regulacije emocija i sl. Specifičnost rehabilitacionog programa za NEZ u odnosu na te programe je upravo u individualnom pristupu u okviru fleksibilne strukture koja omogućava prilagođavanje programa individualnim potrebama korisnika i naročito podstiče promenu kroz kombinovanje individualnog i grupnog rada”, rekla je Dimovska te objasnila da se svaki korisnik opredeljuje za specifičan rehabilitacioni program na osnovu početnog skrininga.   Albanija: Instrumenti za profesionalnog osnaživanje  U Albaniji, pristup zavodskog osoblja nasilnim esktremističkim zatvorenicima/prestupnicima se veoma promenio, zahvaljući instrumentima koji su razvijeni uz zajdničku podršku EU i Saveta Evrope. Od 2018. godine, novi instrumenti koji su uvedeni, a koji su razvijeni  u saradnji sa Savetom Evrope, omogućili su  lokalnim timovima da prilagode profesionalne pristupe koji se baziraju na individualnim rehabilitacionim planovima za svakog korisnika pojedinačno, čime su prevaziđeni raniji nedostaci u ciljanom tretmanu. Putem ove saradnje, uspostavljen je novi, sveobuhvatan, strukturiran pristup, koji je kreirao programski okvir prema kriminogenim potrebama i rizicima zatvorenika. Ovaj okvir podržava zatvorenike u započinjanju procesa ličnog oporavka i rehabilitacije, istovremeno ih opremajući životnim veštinama neophodnim za dostojanstvenu reintegraciju u društvo. To je postignuto kroz kontinuirani operativni sistem koji uključuje procenu, planiranje i integrisano upravljanje slučajevima, što podržava rehabilitaciju i reintegraciju zatvorenika, dok istovremeno doprinosi smanjenju ponovnog izvršenja krivičnih dela. Do sada je usvojeno 11 strateških dokumenata koji se posebno odnose na upravljanje i rehabilitaciju zatvorenika nasilnih ekstremista, uz 15 modula rehabilitacionih programa razvijenih za širu zatvorsku populaciju. Prema rečima Sokola Bručija, rukovodioca sektora za socijalna pitanja u zatvorskoj ustanovi u Burrelu, ovi instrumenti omogućavaju osoblju zatvora da sprovode procene zasnovane na dokazima, umesto da se oslanjaju na subjektivne procene. Proces počinje ranim  skriningom prilikom prijema u ustanovu i nastavlja se sa individualnom procenom rizika i prilagođenim procesom rehabilitacije. To uključuje primenu terapijskih intervencija, psihoedukativnih sesija, treninga socijalnih veština i podrške pre izlaska iz zatvora, a sve je pažljivo dokumentovano kako bi se pratio napredak i merio uticaj. Zahvaljujući ovom pristupu, zatvorsko osoblje sarađuje bliže i bolje su pripremljeni da odgovore na nasilni ekstremizam. Ovo je doprinelo stvaranju bezbednijeg zatvorskog okruženja i uspostavilo novi standard za upravljanje, rehabilitaciju i reintegraciju zatvorenika nasilnih ekstremista u Albaniji.   Bosna i Hercegovina: multidisciplinarni timovi za održivu podršku U Bosni i Hercegovini, uspostavljanje multidisciplinarnih timova je bio jedan od glavnih rezultata zajedničkog programa EU i Saveta Evrope. Aleksandar Majdov, šef Odeljenja za sprovođenje tretmana u Kazneno-popravnom zavodu u Bijeljini, opisuje značaj ovih timova u procesu reintegracije nasilnih esktremističkih zatvorenika u društvo nakon puštanja na slobodu. Takvi timovi se sastoje od profesionalaca iz agencija za zapošljavanje, obrazovnih institucija, policije, zdravstva i centara za socijalni rad. Radeći zajedno, oni usmeravaju bivše zatvorenike nakon puštanja na slobodu i pružaju im podršku. “Ovaj zajednički napor, reflektovan u Standardnim operativnim procedurama za puštanje na slobodu, osigurava sveobuhvatnu podršku nasilnim esktremističkim zatvorenicima i priprema specifične programe prema njihovim potrebama, sprečavajući recidive i snažeći pozitivne odnose sa širim društvom”, kaže Majdov. Takva iskustva i stečena saznanja, dele se na regionalnim okupljanjima u kontekstu zajedničke  inicijative EU i Saveta Evrope pod nazivom “Jačanje saradnje na Zapadnom Balkanu u upravljanju nasilnim ekstremizmom u zatvorima i sprečavanju dalje radikalizacije nakon puštanja na slobodu”, koja se sprovodi uz podršku Evropske unije. Naročit fokus tokom nedavnog okupljanja praktičara sa Zapadnog Balkana u Draču, bio je na važnosti lokalnih multi-disciplinarnih timova za jačanje integracije u društvo i smanjene rizika od relapsa. Učesnici su istakli da su korištenjem istih instrumenata i metoda, multidisciplinarni timovi razvili usklađenije i efektivnije pristupe u upravljanju slučajevima, unapređujući institucionalnu bezbednost i izglede za rehabilitaciju u zavodima na Zapadnom Balkanu. U Bosni i Hercegovini kao i u regionu, upotreba ovih instrumenata je obavezna, što predstavlja značajan iskorak u izgradnji održivih zavodskih sistema. Kosovo*: novi okviri, novi počeci  Po prvi put, zatvorski sistem Kosova uspostavio je strukturiran, profesionalan i održiv okvir za procenu, tretman i rehabilitaciju zatvorenika nasilnih ekstremista. Pre ove intervencije, naše institucije nisu imale standardizovane metodologije, specijalizovane alate za procenu niti posebne programe za zadovoljavanje specifičnih potreba ove kategorije zatvorenika. Uz podršku zajedničkog programa EU i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku“, razvijeni su specijalizovani alati za procenu rizika i potreba, kao i prilagođeni rehabilitacioni programi za nasilne ekstremističke zatvorenike. Pored razvoja tih instrumenata, projekat je ulagao i u jačanje profesionalnih kapaciteta osoblja odgovornih za njihovu primenu. Danas ovi alati i programi predstavljaju sastavni deo institucionalnog okvira Kosovske korektivne službe i primenjuju se u svakodnevnoj praksi. Oni omogućavaju preciznije procene rizika, razvoj individualnih planova tretmana, poboljšanu podršku rehabilitaciji i reintegraciji, kao i efikasniju koordinaciju među multidisciplinarnim timovima. „U početku je upravljanje ovom kategorijom zatvorenika bilo izazovno jer su nam nedostajale standardizovane smernice kao i specijalizovani alati. Uvođenjem alata i programa razvijenih uz podršku Saveta Evrope, korektivne institucije su počele – i nastavljaju – da upravljaju nasilnim ekstremističkim zatvorenicima u skladu sa međunarodnim dobrim praksama“, rekla je Trëndelina Qorraj, vršiteljka dužnosti zamenika generalnog direktora za tretman zatvorenika i maloletnika u Kosovskoj korektivnoj službi. Podrška projekta proširila se i van zidova korektivnih institucija. Radi jačanja procesa reintegracije, Kosovska korektivna služba je formalizovala saradnju sa Agencijom za zapošljavanje uspostavljanjem mehanizma koji omogućava Agenciji da se angažuje sa zatvorenicima tokom faze pre oslobađanja iz zatvora. Time se pojedincima omogućava da dobiju podršku pri pristupu programima stručnog usavršavanja i, nakon toga, mogućnost zaposlenja po završetku kazne. Na kraju, ova inicijativa predstavlja održiv model podrške, pružajući rešenja prilagođena operativnim realnostima i specifičnim potrebama korisnika.  Regionalna saradnja: ključ ka održivoj rehabilitaciji i prevenciji radikalizacije Regionalna komponenta je kamen temeljac uspešne reforme u zavodskim sistemima Zapadnog Balkana. Redovni regionalni sastanci, podržani od strane EU i Saveta Evrope, daju mogućnost praktičarima da dele izazove, iskustva i najbolje prakse. Od predstavnika državnih institucija na višim nivoima do zatvorskih praktičara, svi mogu da uče o novim pristupima jedni od drugih. Ovo obuhvata individualizovane planove, multidisciplinarne timove kao i nove pristupe reintegraciji u zajednicu. Nakon dugogodišnje saradnje, rehabilitacija nasilnih ekstremističkih zatvorenika na Zapadnom Balkanu, sada ima čvrstu osnovu. Standardizovani instrumenti, kontinuirano jačanje kapaciteta, dobre politike, unapredile su veštine osoblja i dali im samopouzdanje kako bi osigurali rehabilitaciju i reintegraciju. “Ključni princip tokom čitavog procesa bilo je zajedničko vlasništvo, čime je obezbeđeno da razvijeni alati ne budu samo tehnički kvalitetni, već i da se svakodnevno primenjuju”, ističe Predrag Šofranac, programski menadžer u Savetu Evrope. Prema njegovim rečima, održivost je od presudnog značaja i zasniva se na kontinuiranim partnerstvima, redovnoj regionalnoj razmeni i institucionalizovanim dobrim praksama. Time će se obezbediti da stečena iskustva i uspostavljene strukture nastave da se razvijaju među korisnicima projekta na Zapadnom Balkanu i da efikasno odgovore na izazov nasilnog ekstremizma, kako unutar zatvorskog sistema, tako i van njega. [*]  Svako pominjanje Kosova, bilo da se radi o teritoriji, institucijama ili stanovništvu, u ovom tekstu tumačiće se u potpunoj saglasnosti sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i bez prejudiciranja statusa Kosova.